четвртак, 15. март 2012.


Moja “Ona”
Anton Pavlovič Čehov


"Ona se, kako autoritativno tvrde moji roditelji i pretpostavljeni, rodila pre mene. Jesu li oni u pravu ili nisu, tek ja znam da se ne sećam nijednog dana svog života kada nisam bio njen i osećao da ona vlada mnome. Ona me ni danju ni noću ne napušta; ja isto tako ne ispoljavam nameru da pobegnem od nje, veza je, dakle, čvrsta, trajna ...Ali ne zavidite mi, mlada čitateljice! Ova dirljiva veza mi donosi samo nesreću. Prvo, moja "Ona" me ni danju ni noću ne napušta, ne dozvoljva mi da radim. Smeta mi da čitam, pišem, da šetam, uživam u prirodi... Ja pišem ove redove, a ona me gura laktom i svakoga časa, kao drevna Kleopatra isto tako drevnog Antonija, navodi na laž. Drugo, ona me upropašćuje, kao francuska metresa. Radi njene ljubavi žrtvovao sam joj sve : karijeru, ugled, komfor ... zahvaljujući njoj, ja idem go, živim u jeftinoj sobi, hranim se splačinama, pišem izbledelim mastilom. Sve, sve proždire ona, ala! Mrzim je, prezirem... Odavno je vreme da se razvedem od nje, ali se sve do dan danas nisam razveo, ne zato što moskovski advokati uzimaju za razvod četiri hiljade rubalja... Dece za sada nemamo ... Želite li da saznate njeno ima? Molim ... Ono je poetsko i podseća na Lili, Leli i Neli. Ime joj je - LENJOST ! "

Нема коментара:

Постави коментар