Сви моји преци - Добрица Ерић
Сви моји преци - Добрица Ерић
Сви моји преци, које често сањам,
били су Срби, и ја им се клањам,
полуписмени тежаци, горштаци и горосече,
ал' и Православци!
Хвала им што нам уз љуте године сачуваше ова брда и долине
по којима се још разлеже јека од њине песме, псовке и лелека,
и рађају воћке које посадише ти стари воћари,
те бивше радише.
Сад су прах помешан са земљом тешком,
мир душама њиним у царству небеском,
и ја, њин потомак и дужник, од главе до пете,
земљољубац и ђак Светог Саве,
желим да проживим, остарим, и умрем,
у земљи Србији,
и да будем грумен ове земље,
о којој певам без предаха
и у којој светли
прах мојих предака,
и моји потомци, ђаци, земљоделци и војници,
Срби су - к'о и моји преци...
благолики, мекодушни,тврдоглавци и груборечићи,
али - Светосавци!
Ако ову дугу зиму зла презиме,
сачуваће своје име и презиме.
Хвала им што бране гробове од траве
а кућни праг и славски колач од троглаве...
Благосиљам им софре и колевке,
захвалан што смем изаћи пред претке.
Нек' им се димњаци на кућама диме
све док укућани славе Крсно име,
а ја - њин предак, слуга без ајлука и без газде,
песмољубац и ђак хромог Вука,
желим да проживим, остарим и умрем
у земљи Србији,
и да будем грумен ове земље,
о којој певам без предаха,
и у којој светли
прах наших предака!
Сви моји преци, које често сањам,
били су Срби, и ја им се клањам,
полуписмени тежаци, горштаци и горосече,
ал' и Православци!
Хвала им што нам уз љуте године сачуваше ова брда и долине
по којима се још разлеже јека од њине песме, псовке и лелека,
и рађају воћке које посадише ти стари воћари,
те бивше радише.
Сад су прах помешан са земљом тешком,
мир душама њиним у царству небеском,
и ја, њин потомак и дужник, од главе до пете,
земљољубац и ђак Светог Саве,
желим да проживим, остарим, и умрем,
у земљи Србији,
и да будем грумен ове земље,
о којој певам без предаха
и у којој светли
прах мојих предака,
и моји потомци, ђаци, земљоделци и војници,
Срби су - к'о и моји преци...
благолики, мекодушни,тврдоглавци и груборечићи,
али - Светосавци!
Ако ову дугу зиму зла презиме,
сачуваће своје име и презиме.
Хвала им што бране гробове од траве
а кућни праг и славски колач од троглаве...
Благосиљам им софре и колевке,
захвалан што смем изаћи пред претке.
Нек' им се димњаци на кућама диме
све док укућани славе Крсно име,
а ја - њин предак, слуга без ајлука и без газде,
песмољубац и ђак хромог Вука,
желим да проживим, остарим и умрем
у земљи Србији,
и да будем грумен ове земље,
о којој певам без предаха,
и у којој светли
прах наших предака!
Нема коментара:
Постави коментар